Zašto je ovo ovako?

Telo koje reaguje pre nas

 Naše telo ne čeka dozvolu svesti da bi reagovalo. Dok mi mislimo da upravljamo sopstvenim pokretima i reakcijama, ogroman deo onoga što radimo odvija se brže nego što možemo da postanemo svesni. Refleksi i automatske telesne reakcije predstavljaju jedan od najuzbudljivijih prozora u način na koji mozak i telo sarađuju, često mimo naše volje.

Brzina brža od misli

Jedna od najpoznatijih studija o refleksima bavila se jednostavnim, ali moćnim fenomenom- refleksom povlačenja ruke sa vrele površine. Istraživanja su pokazala da signal bola ne putuje prvo do dela mozga zaduženog za svesnu obradu, već se preusmerava kroz kičmenu moždinu, gde se aktivira tzv. refleksni luk. To znači da se ruka povlači pre nego što uopšte postanemo svesni da smo dodirnuli nešto vrelo. Merenja su pokazala da je za ovu reakciju potrebno svega nekoliko desetina milisekundi. Tek nakon što je pokret već započet, mozak “saznaje” šta se dogodilo. Ova organizacija nije slučajna, ona je evolutivni mehanizam koji nas štiti od povreda, jer bi čekanje na svesnu odluku bilo presporo. 

Zenice otkrivaju emocije

Studije iz oblasti psihofiziologije pokazale su da naše zenice reaguju ne samo na svetlost, već i na emocije i interesovanje. U eksperimentima u kojima su ispitanici posmatrali fotografije osoba koje su im privlačne ili emocionalno značajne, dolazilo je do širenja zjenica, čak i kada su pokušavali da ostanu neutralni.

Zanimljivo je da se ova reakcija javlja automatski i da je veoma teško kontrolisati je voljno. Naučnici su koristili precizne kamere za praćenje mikropromena u prečniku zenica i otkrili da se one šire u roku od nekoliko stotina milisekundi nakon izlaganja stimulusu. 

,,Ježenje" od muzike

Fenomen poznat kao “frisson” – osećaj trnaca ili ježenja kože tokom slušanja muzike – bio je predmet brojnih neuroloških istraživanja. Studije pomoću funkcionalne magnetne rezonance pokazale su da se u tim trenucima aktiviraju centri u mozgu povezani sa nagradom i lučenjem dopamina, istog neurotransmitera koji se povezuje sa hranom, zaljubljenošću ili čak zavisnostima. 

 Iako muzika ne predstavlja fizičku pretnju, telo reaguje snažno, kao da je suočeno sa nečim izuzetno važnim.

Refleks ogledala

Jedna od najintrigantnijih pojava jeste zarazno zevanje. Studije su pokazale da posmatranje druge osobe koja zeva aktivira tzv. ogledalne neurone – ćelije u mozgu koje se aktiviraju i kada izvodimo radnju i kada je posmatramo kod drugih.

Eksperimenti su pokazali da su ljudi skloniji “zaraznom” zevanju kada posmatraju bliske osobe, što ukazuje na vezu između empatije i ove refleksne reakcije. Iako samo zevanje ima fiziološku funkciju povezanu s regulacijom budnosti, njegova socijalna dimenzija otkriva koliko su naši refleksi isprepleteni sa odnosima i emocijama. 

Telo je tihi sagovornik mozga